Epilogue

Kad se nada raspada

Delići stakla mog života

Skupljaju zvezde

Da ugase ono malo sjaja

Koji si mi jednom dao

Ostajem i dalje prosjak 

U tom redu za sreću

Čekajući ruku

Ruku da me istihne
Da mi utehu da
Meni, koja najmanje o sreći zna