Molitva

Ne budi me
suvise je tesko
napolju vetar samara.

Moje oci pronosis
kroz neke tudje, neznane,
mene gubis u vrtlogu,
mene delis cudno, spokojno,
a ovde satovi stoje

I zato, ne budi me
jer necu biti ista.

Epilogue

Kad se nada raspada

Delići stakla mog života

Skupljaju zvezde

Da ugase ono malo sjaja

Koji si mi jednom dao

Ostajem i dalje prosjak 

U tom redu za sreću

Čekajući ruku

Ruku da me istihne
Da mi utehu da
Meni, koja najmanje o sreći zna

Zastave

U ovaj mali kofer

spakovala sam sve zastave svoje

Krećem nepoznatim putem

putem svile i trnja

Do mesta

na kome će

sve moje zastave

da se vijore

Sklonište

Sklonište

Prozirna zima
sklonište ima
tvoje sam ja
moje si ti

Ogrni zagrljaj moj
utopli se
pogledom istopi me
jer tako zima prolazi

Proći će vreme
proći će sneg

Ostaću tvoje ja
Ostaćeš moje ti

             
                  Viber Pesnik

Kapljice

Kapljice

Ko si mi ti

što kradeš moj smeh,

a napolju samo drvena ruka

na kapiji

stoji nepomično

i ne mrda.

Ko si?